„Dobra stvar na fakultetu je što se studentima omogućava da kritički razmišljaju i budu proaktivni, odnosno da rešavaju probleme na koje naiđu“-Nikola Đorđević

Završetkom srednje škole, upisom željenog fakulteta i daljim koracima ka ostvarenju svojih ambicija na polju karijere, budući akademski građani postaju odgovorniji, samosvesniji, odlučniji, značajno slobodniji i spremniji za samostalni život. Naš sagovornik Nikola Đorđević takav je bio još kao učenik naše škole. Večito pozitivan, nasmejan, spreman za usvajanje novih znanja kako u oblasti matematike i telekomunikacija, tako iz oblasti opšte kulture i informisanosti.  Prepun novih ideja i načina za njihovu realizaciju, sa aktivizmom i zdravim stavom prema društvu u kome je odrastao i u kome živi  nastavio je i nakon što je našu školu završio kao đak generacije 2012/2013. na smeru Elektrotehničar telekomunikacija.

  1. Kako ste se odlučili da nakon završetka srednje Elektrotehničke škole upišete Saobraćajni fakultet i da li imate neki savet za srednjoškolce oko izbora zanimanja?

Tokom srednje škole sam veoma zavoleo matematiku i telekomunikacije, zbog čega sam u četvrtoj godini odlučio da ću studije nastaviti u tom smeru i to na nekom od fakulteta Univerziteta u Beogradu. Na Internetu sam saznao da, pored Elektrotehničkog fakulteta, smer koji se odnosi na telekomunikacije postoji i na Saobraćajnom fakultetu. Konačnu odluku sam doneo na osnovu poređenja predmeta ova dva fakulteta, a pobedu je odneo Saobraćajni fakultet zato što su mi tada predmeti delovali zanimljivije. Ne bih napravio veliku grešku da sam upisao i ETF zato što bih i tamo studirao ono što me interesuje, a to je najvažnija stvar kada je reč o izboru budućeg zanimanja – treba studirati ono što te zanima.

  1. Da li ste zadovoljni svojim izborom? Navedite pozitivne ali i negativne strane vašeg izbora.

Ni jednog trenutka se nisam pokajao svojim izborom fakulteta. Studiranje na Saobraćajnom fakultetu mi je omogućilo da steknem znanje iz različitih grana saobraćaja, što je glavna odlika fakulteta na kojem studiram. Od druge godine sam počeo sa slušanjem usko stručnih predmeta koji predstavljaju suštinu mog budućeg zanimanja. Da, ima i manje zanimljivih predmeta i predavanja, ali to je sve u opisu posla jednog studenta, naviknete se vremenom. Drago mi je što sam na fakultetu upoznao mnogo ljudi koji su došli u Beograd iz cele Srbije, ali i iz susednih država, jer svako novo poznanstvo koje sam ostvario na fakultetu i druženje sa divnim ljudima je ono čega ću uvek rado sećati nakon završenih studija. Takođe, dobra stvar je što se studentima omogućava da kritički razmišljaju i budu proaktivni, odnosno da rešavaju probleme na koje naiđu.   Jedina negativna strana u izboru je udaljenost fakulteta od kuće, ali sam se nakon nekoliko meseci navikao i na svakodnevno putovanje.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

  1. Na koje sve načine možete doći do neophodnih znanja/veština potrebnih za budući posao? Da li je neophodno stalno usavršavanje i šta ono podrazumeva?

Svi koji žele da postanu inženjeri u oblasti telekomunikacija treba da znaju da se učenje ne završava polaganjem poslednjeg ispita na fakultetu, već ono traje tokom celog života. Nauka i tehnika se svakodnevno razvijaju, a inženjeri prate sve te promene i stalno se usavršavaju. Klasičan primer je „pametni“ telefon, koji je do pre nekoliko godina bio samo divna vizija, a danas ga skoro svaka osoba poseduje. Od inženjera se očekuje, pored znanja koje stekne na fakultetu, da dobro govori engleski jezik, zna da radi sa određenim računarskim programima, poznaje barem jedan programski jezik itd. Literatura za sve navedeno je dostupna preko Interneta, zbog čega je učenje novih stvari u današnje vreme omogućeno svima na veoma lak način. Svima su dostupni stručni radovi iz određenih oblasti, specifikacije telekomunikacionih uređaja, najnovije informacije u oblasti telekomunikacija i dr.

  1. Da li imate pomoć profesora u smislu savetovanja i pomoći pri pronalasku prakse i zaposlenja?

Retki su profesori koji nam izlaze u susret i svojim savetima pomažu u pronalasku prakse. Na mom smeru, studenti sami pronalaze preduzeće u kojem će obaviti obaveznu praksu. Sa druge strane skup „Transport and Traffic Bussiness Days“, koji samostalno organizuju studenti, omogućava studentima da se upoznaju sa predstavnicima različitih preduzeća i u neformalnom razgovoru saznaju koja znanja i veštine jedan student treba da poseduje kako bi nakon završenog fakulteta dobio posao. Mnoge kolege su se na ovaj način zaposlile nakon završetka fakulteta, a pojedini su pronašli i praksu. Ko zna, možda se i meni ove godine posreći sa nekom novom praksom.

  1. Da li ste do sada imali radnog iskustva? Kakvo je sada vaše mišljenje o neophodnom obrazovanju, poslu i karijeri u oblasti koju ste odabrali?

Na Saobraćajnom fakultetu postoje predmeti na kojima je obavezno prisustvo. Da, na neka predavanja student ne mora da odlazi ukoliko ne želi, ali odlazak se ipak preporučuje. Zbog toga mali broj studenata ima pravi posao za vreme studija, ali zato svi konkurišu za neku praksu. Kada sam završio treću godinu studija, prijavio sam se za tromesečnu praksu u kompaniji NIS koju sam kasnije obavio u Rafineriji nafte Pančevo. To je bila odlična prilika da se upoznam sa radom velike kompanije i da prvi put primenim znanje koje sam stekao na fakultetu u rešavanju stvarnih problema. Naravno, ovo je samo prva praksa u nizu praksi na koje ću se prijaviti.

Iskreno, na početku studija sam se plašio da li ću uspeti da pronađem posao u svojoj struci. Tada nisam pretpostavio koliko su telekomunikacije zastupljene u svakodnevnom životu, ali čim sam shvatio da su telekomunikacije bukvalno svuda oko nas taj strah je nestao. Za bilo koju struku je veoma važno stalno usavršavanje i učenje novih stvari, a verujem da se upornošću i radom mogu postići velike stvari. Ali pre svega ovoga, potrebno je upisati fakultet/visoku školu.

ideja

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s